Sumoran dan

Hoćeš li prestati da šetaš
po sobi,
kao lav u kavezu pretesnom,
hoćeš li sesti konačno
kraj mene
i pogledati me u oči?
Pitaš - Zar si ti za sve kriv?-
a znam da i ne moram da ti
odgovorim,
odgovor znaš,
samo ne znaš,
o,kako očekivano,
ne znaš šta ćeš s njim.
Trebam ti,
ovako krhka i tanana
da te vodim ,
snažnim rukama da ti dam potporu
i oslonac,treba ti moje
rame za plakanje,
o,kako je teška
suza muška!
Ja jesam bila
i prostakuša i devica
i kurva i svetica,
i paunovo pero
i čelicna pesnica,
sve sam bila,
samo ne znam i ne umem
da budem brod
koji će tebe davljenika
spasiti od nemoći
i besmisla.
Izvini,ne nalazim sebe
u toj priči!
Istina je očigledna,
meni je potreban neko
ko će da mi veže oči
i uljuljkanu u sopstvenu ženskost
kroz život muški da me vodi!
Dok to ne naučiš,
moraću,o,izvini
ali moraću da te pustim
da sam plivaš
u toj mutnoj vodi.
Ne vuci me na dno,
previše sam ga puta dotakla,
pa znam da se ne razlikuje
mnogo od pakla
a i tamo sam bila!
I iz pakla sam ,
opet ovako tanana,
uspela da pobegnem
i da s Đavolom i tikve posadim
i dogovor sklopim
pa sad ne bih dogovor da prekršim
i da se sudbini
na milost i nemilost prepustim.
Ne,izvini
i ne slini,
dozvoli mi bar da tebi nemoćnom
pomognem da postaneš
dostojan mene
i da ti pomognem
da ostaneš
na mojoj talasnoj dužini.
Ipak,volim te ja.
Ipak,volim te.
I to su moje čini
koje te drže u životu!