Put od bisera

Idući putem života,
iza sebe ostavljah trag
od suza koje su se ,
pri dodiru sa tlom,
pretvarale u bisere.
Pa,ko ume,neka me prati.
Ko sme neka krene.
Tim bisernim tragom,
doći će do mene.

Spremila sam priče za dobrodošlicu,
spremila sam sve vrste osmeha,
naučila sam trik sa grljenje.
Ko dođe do mene,
zbog tog trika,
osetiće se poseban.
Umem da poklonim vreme ,
onome ko dođe do mene.

Svoj ću mu svet pokazati,
milion boja ga savršenim čini.
Zlatna za sećanja,
crvena za strast,
zelena za mladost,
plava za prostranstvo,
crna za tugu,
tirkizna za bes.

U tom svetu,sakrivene,
tek ponekad ,pojavljuju se reči.
Moje oružje,moje molitve,
moj teret i moje bežanje.
U pozadini su i sve moje pesme
(moji snovi,rekla bih ).
Svaki stih je nekom posvećen,
nekome važnom.
Svaka pesma je nekom poklonjena,
svaki trenutak života sam opevala,
svaku boru pesmom obrisala,
svaki osmeh zbog pesme je nastao,
Vrag je,
zbog mojih pesama,
oružje predao.

Pa ko želi,neka krene,
neka prati bisere.
Preko tih bisera
doći će do mene.
Treba samo malo želje da ima,
malo hrabrosti da pokaže
i dozu ludosti da doda.
Moj je svet potrošna roba.
Onaj ko želi da krene,
neka požuri.
Ubrzo će nestati.
Onda će ,taj što krene,
pratiti bisere do mog groba.