Jer nije za mene...

Nisu za mene
mirno more i sigurna obala;
Za par osmeha i lepih reči
sebe bih (možda jeftino) prodala.
Nisam rodjena da budem vodjena,
Njega ,Nadredjenog, da pratim ,ponizno;
Na prevaru sam poljupce otela,
na časnu reč izmamila dodire,
govorila više pogledom i ćutanjem,
za tren dotakla zvezde......
A onda se odlučila na lutanje.....

Zavisna sam
od požude i milovanja,
za ljubav sve svoje dajem.
Neću ponizno gutati reči,
nizašta se ne kajem,
za dodir koji leči sve svoje dajem,
neće mene ni šamar da spreči,
ja ne stajem,ja guram dalje,
kad vulkan proradi,
kad lavina krene
ili budi uz ili beži od mene.
Sad odoh da tražim vatru
koja će zapaliti ove vene...
Ponovo!