Vučija metresa

Prve noći smo svi bili pijani
rumeno vino je počelo da peni
razuzdane žene po stolovima su peli
obesni muškarci ženskih bedara željni

Druge noći se on okrenuo ka meni
pogledom vučijim uzburkao mi krv
pružila sam ruke ka njemu ,šatro,tražeći hladno vino
a u stvari sam tražila od njega da mi bude muž

Treće noći mi je ,dugim prstima, iz glave izvukao snove
znala sam da se to na prvi pogled samo čežnja zove
a ipak sam ,po dolasku kući,ostavila
širom otvorene prozore

Četvrte noći se ušunjao u moj jastuk
sanjala sam vuka i njegove oči
režao je na mene pokazujući mi svoje čeljusti
a ja sam pružala ruke ka njemu tražeći malo milosti

Pete noći uzeo je malo od moje nevinosti
načinio me ženom željnom vučjeg tela do večnosti
za milost više nikada u životu nisam molila,
moje devojaštvo njemu sam poklonila

Od tada svake noći njegova sam bila
vučija metresa do kraja života postala
davala mu telo uvek kada je on to hteo
prijala mu je moja topla postelja

Vučija metresa sam i u svim narednim životima ostala
ljude sa njegovim očima sam tražila
kraj vučijih jazbina stražarila čekajući svog vuka
koga sam davno nekada ,na početku veka,izgubila.