Snovi utkani u ćilim dana

Ostavite snove za neke druge noći,
svitanja za neka druga jutra.
Ostavite mesta za jednu reku od mojih suza.
Deo tla za jedno drvo,
jakih korena i krošnje ,dovoljno široke,
da se pod nju sakriju
sva moja nadanja.

Sačuvajte mi mesto ,rezervišite ležaj,
u hotelu izgubljenih duša.
Na recepciji ostavite ,kao zalog,
moje snove utkane u ćilim dana.
Prišijte krila na kostime klovna,
nacrtajte osmehe na lica umorna,
da bih samo ja bila sumorna.

Korak napred je važan jedino onda
kada gledamo u budućnost.
Moja se ,uvek, u prošlost osvrće glava.
Koje su odluke,koji odgovori,koja su pitanja prava?
Jesmo li dovoljno hrabri za hirurške rezove,
za apmutiranje želja,snova i nadanja?
Teoriju života sam napamet znala.
Praksa mi je ,priznajem,najteže pala.