Pismo

Prgavo moje,nisu svi ljudi dobri niti je preporučljivo bojiti svet u sve nijanse ružičaste boje.
Tvrdoglavo,luckasto moje,skrojila sam ti neprobojni prsluk,dijamantima ga ukrasila da bih sačuvala tu dragocenost u tvojim grudima.
Ljubim ti oči,svojeglavo moje i nosić i obraze ,volim sve tvoje.
Gromove i munje dozivam i sve sile Božije ,oko tebe postavljam Anđeoske straže ,da te štite i paze.
Sačuvaj taj nevini pogled koji mi upućuješ,sačuvaj tu nevinost dečiju i kad pogrešiš ja oprostiću i kad posrneš ja biću tu.
Nauči da hodaš mojim stazama,trnje i bodlje sam sa njih sklanjala zbog tebe,molim te samo ,budi onakav kakvog sam te onog proleća rodila.
Budi krv moje krvi,uzburkana a opet nevina i čista,
budi telo mog tela ,krhko a opet jako i na udarce otporno.
Budi ,barem malo,ono što sam ja kad tebe pogledam.
Umreću srećna ako samo malo budeš nalik meni.