UMORNA OD KOŠMARA

Ne mogu više
da dišem umesto tebe,
da jurim vetrenjače,
i neke rajske ptice.
Neću više da
budem lokomotiva
a ti poslednji vagon,
umoran večito
i prerano star.
Pusti to,
ljubavi moja,
da ne spavaš noćima,
da ti zbog života
ne dolazi san.
Ja spavam
ali se budim
umorna od košmara
i umorna
od večitog planiranja
i organizovanja.
Nisam takva rodjena.
Ja sam od života naučena
da se laktam
i guram i borim
bez prestanka.
Nisam zmaj-žena,
ja sam starovremena,
željna da kraj sebe
ima muškarca
koji će da bude jak
kao stena.
Kome će snaga
da teče kroz vene.
Ugledaj se na mene.
Gurni,udari,na kvarno,
drugima pred nosem,
sreću ukradi.
Nisam se takva rodila
ali ovu borbu zvanu život
nikada pošteno nisam vodila!
Naučili me drugi
ili sam se sama naučila.....
A šta si ti naucio?
Moja ljubavi...
Umorna sam!
I treba mi odmor,
da li bi se zbog mene
bar malo namučio
i samo živeo?
Dok ja sanjam!